Tag Archives: Cob house

Jon Jandai – Život je lak, zašto ga otežavamo?

Jon Jandai je farmer iz severoistočnog dela Tajlanda. Osnovao je centar samopomoci, u kojem se uči eko gradnja i očuvanje semena.

Svojim životnim primerom pokazuje kako živeti sa dva sata rada dnevno i manje, kako izgraditi kuću za par meseci bez velikih troškova. Jednostavan i srećan život je ono što ovaj čovek podučava.

Uputstvo za gradnju baliranom slamom

Izvor: http://permaculture.rs/uputstvo-za-gradnju-baliranom-slamom/

U periodu od 12.04.2011 do 24.05.2011 Dragana Marjanović – Kojčić prevela je i objavila, na sajtu www.kucacuvarkuca.com, Uputstvo, u četiri dela, o gradnji slamom i blatnim malterima. Radi se o prevodu sa francuskog teksta Graditi slamom – praktični vodič za konstrukciju od balirane slame prakse, ateljei, konferencije, posete. Linkovi na sva četiri dela se nalaze u nastavku:

Manual za gradnju baliranom slamom (1. deo)  – Uvod u gradnju baliranom slamom

Manual za gradnju baliranom slamom (2.deo)   – Najčešća pitanja i tehnike

Manual za gradnju baliranom slamom (3.deo)   – Blatni malteri

Manual za gradnju baliranom slamom (4.deo)   – Krečni malteri

Pogledajte i sledeće:

Izgradnja kuće od slame u 60 sekundi

Demonstracija slabe osetljivosti kuće od slame na vatru

Gradimo slamom

Daniel Rodik i Matko Šišak: Zeleni alati – Gradimo slamom (26 MB)

Ovaj ZMAG-ov priručnik se bavi tematikom prirodne gradnje. U priručniku možete naći pregled  primera gradnje slamom. Takođe ćete naći brojne tehničke detalje i uputstva kako graditi prirodnim materijalima. U priručniku je zastupljena i tematika građevinskih propisa vezanih za prirodne materijale u graditeljstvu iz Hrvatske.

Elektronsko izdanje možete preuzeti klikom na link, a za štampano izdanje pošaljite upit na info@zmag.hr.

ZELENI  ALATI  su  edicija  praktičnih  ZMAG-ovih permakulturnih  priručnika.  U ZELENIM  ALATIMA obrađena su  različita  područja  održivih  životnih  stilova  i   ekoloških  tehnologija  jer, kako u ZMAG-u smatraju, najvažniji  oblik  socijalnog  aktivizma  je onaj  koji  će  ljude  podučiti konkretnim znanjima, veštinama i strategijama za stvaranje boljeg sveta. Zelena mreža aktivističkih grupa (ZMAG) je udruženje iz Hrvatske koje okuplja organske vrtlare, praktičare primenjivih tehnologija i ekološke gradnje, dizajnere permakulture, istraživače pravednih socijalnih modela organizacije i ravnopravnih međuljudskih odnosa te ekološke aktiviste.

Zemunska osnovna škola izgradiće etnoselo u kome će đaci gajiti hranu i domaće životinje

OŠ „Svetozar Miletić” na putu da izgradi odmaralište u prirodi gde bi đaci sadili voće i povrće i gajili životinje.

Etnoselo za đake želja je rukovodstva i roditelja učenika Osnovne škole „Svetozar Miletić” u Zemunu. Idealno bi bilo da ima deset kućica sa po 12 ležajeva, da može da se smesti grupa od 120 dece, koliko ih otprilike ima u svakom razredu. Mora imati veliku kuhinju i trpezariju. Letnje učionice. Sve u etnostilu, bez kompjutera, pametnih tabli i mobilnih telefona.

– Deo imanja zauzeće njiva, da uzgajamo kukuruz, kupus, karfiol, krompir, luk… Imaćemo voćnjak, drvorede jabuka, šljiva. Vinograd. Štalu, da gajimo tri, četiri konja, dve-tri krave, koze, ovce, guske, patke, ćurke… I ribnjak. Komplet selo, puno dece. Jarbol nasred sela. Ujutru intonacija himne, „postrojavanje”, gimnastika na čistom vazduhu. Uveče logorska vatra, proglašavanje najvrednijih tog dana, spuštanje zastave, povečerje kao u izviđačima – kao da naglas maštari Miroljub Mosurović, direktor OŠ „Svetozar Miletić”, a bez šale predočava do detalja osmišljen plan kome lokacija fali da se obistini.

Mosurović smatra da su rekreativne nastave, izleti i ekskurzije pelješenje roditelja, gde je deci, nažalost, od svih ponuđenih sadržaja najdraže da skaču po hotelskim sobama. Rekreativna košta minimum 20.000 dinara. Za boravak u etnoselu plaćali bi samo hranu. Svaki razred bi dolazio dva do tri puta godišnje. Smenjivali bi se na dve nedelje.

“Rekreativna košta minimum 20.000 dinara. Za boravak u etnoselu plaćali bi samo hranu. Svaki razred bi dolazio dva do tri puta godišnje.”

– Ne raste voće i povrće na pijaci, niti se mleko pravi u prodavnici, kao što naša deca misle. Odrastaju na asfaltu. Mnogi su ćurku i patku videli samo na slici. Zamislite male Zemunce kad krenu vinogradom da beru zrelo grožđe, a onda plodove dele sa drugarima. Neće zbog kiše bežati u kuću, trčaće napolje u kabanicama i gumenim čizmama da šljapkaju po barama – dočarava Mosurović.

http://www.detinjarije.com/zemunska-osnovna-skola-izgradice-etnoselo-u-kome-ce-daci-gajiti-hranu-i-domace-zivotinje/

Kob kuće – Vedar Vedski

VedarVedskiOvo predavanje o zemljanim kućama sadrži principe gradnje, istorijat, fotografije, kao i anegdote sa samog gradilišta na Rudniku. Kob tehnika gradnje je vekovima bila prisutna širom sveta i umalo nije iščezla i sa naših prostora. Kroz ovu prezentaciju možete saznati važne informacije o svim fazama gradnje. Prezentacija se sastoji iz pet delova (pet videa), a svaki je dužine oko 17 minuta. Uživajte.

1. https://www.youtube.com/watch?v=2ifIJ7CH4Rc

2. https://www.youtube.com/watch?v=botmB4PA17w

3. https://www.youtube.com/watch?v=PT9LsmE9kxk

4. https://www.youtube.com/watch?v=EtXJSGwKcJo

5. https://www.youtube.com/watch?v=O_5klld9h1o

Osim gradnje prirodnim materijalima (zidanje i vajanje koristeći kob) Vedar Vedski je i terapeut, majstor reikija, savetnik za ishranu, a radi i masažu korespodentnih tačaka na telu.  Možete ga kontaktirati na telefon 065 2878278 ili na email vedarvedski@gmail.com. Za više informacija o njegovim aktivnostima pogledajte blog http://vedarvedski.blogspot.com/ ili fajsbuk stranicu https://www.facebook.com/vedskividar.

Link ka originalnom članku: http://permaculture.rs/kob-kuce-vedar-vedski/

Gradnja prirodnim materijalima: Pravićeš ti mene od blata

Nekadašnji sinonim za sirotinju, kuće od slame, naboja i drveta energetski su efikasnije i sposobnije da odgovore na izazove klimatskih promena. Moderni eksperimenti sa starim materijalima i usavršenim tehnikama izgradnje stiču sve više pristalica u svetu, a stidljivo i kod nas.

40-2010-05-veliki-ateljei-01

U britanskom selu Wherwell ponosno stoje kuće stare više od 500 godina, građene od prirodnih materijala poput zemlje, drveta, slame, kamena i trske. Možda bismo i mi imali šta da pokažemo, da smo bolje čuvali ovakve kuće kojih je najviše bilo u Vojvodini.

“Nažalost, tamo gde je za to bilo mogućnosti, zemljana arhitektura je uglavnom uništavana i zamenjivana betonom i veštačkim materijalima. Tek u poslednje vreme, paralelno sa širenjem ekološke svesti, postoji tendencija ponovnog vraćanja na stare tehnike gradnje”, kaže Dragana Kojičić koja se još tokom studija arhitekture u Novom Sadu zainteresovala za predmete poput “Ekologije građene sredine” i “Graditeljskog nasleđa”, potom je specijalizovala gradnju od prirodnih materijala u Grenoblu, a praktično iskustvo u svom poslu sticala je i u Siriji, Kolumbiji, Ruandi i Španiji. Ima, kaže ova sagovornica B&F-a, i svetlijih primera, poput Francuske i Nemačke gde se u pojedinim mestima tradicija gradnje zemljom nije ni prekidala, nego je samo nastavljala da se razvija i prilagođava životu i potrebama.

32-2009-08-Bugarska-Rahovitza-Varvara
Dragana Kojičić

Nekada su se u izgradnji kuća koristili nama nezamislivi elementi: dlaka životinja, jaja, brašno, ili krv, ali najvažniji princip je bio da se kuća pravi od raspoloživih materijala u okolini. “Tamo gde je bilo najviše kamenja građene su kamene kuće, u pošumljenim oblastima su pravljene od drveta, a tamo gde nije bilo ničega osim zemlje, kao u većem delu Vojvodine, gradilo se njom. Gde je bilo nešto drveta, ali nedovoljno za brvnare, radila se drvena skeletna struktura, a zemlja se koristila kao ispuna. Ti stari “građevinari” bili su vrsni poznavaoci klimatskih uslova i prirodnih nepogoda, tako da se, recimo, u seizmičkim područjima nije gradilo nabojem, već pomenutom kombinacijom drvenog skeleta i ispune od zemlje – nakon zemljotresa, samo bi ponovo „olepili“ kuću i ona bi bila kao nova”, kaže Kojičić koja je na svoju prvu kuću od zemlje naletela u Mošorinu, dok je bila na evidenciji nezaposlenih i tražila alternativne načine za zaposlenje. Tada je na jednom konkursu dobila kuću od zemlje u ovom mestu i počela da je sređuje i da radi na otvaranju Centra za zemljanu arhitekturu.

Po njenim rečima, najrasprostranjeniji metodi gradnje su naboj (monolitni zidovi koji se prave tako što se zemlja nabija u oplati sloj po sloj) u Vojvodini, ćerpič (cigle od nepečene zemlje sušene na suncu) i pleter (drvena struktura u koju se plete granje, šiblje i slično, a na koju se potom nanose blatni malteri), odnosno čatma (letvice prikovane na drvenu strukturu, a zemlja služi kao ispuna) u Srbiji.

Kuće od prirodnih i recikliranih materijala su postojane u skoro svim vremenskim uslovima, izuzev prilikom velikih poplava, zdravije su jer njihovi zidovi dišu a njihova izgradnja je bar za četvrtinu jeftinija od gradnje standardnih kuća. Ovakve kuće nisu ekološke samo po svom sastavu već i po tome što zimi za grejanje troše trećinu energije od energije uobičajeno izolovane kuće.

Lehel Horvat, građevinski inženjer iz Subotice, koji je na Tari izgradio kuću od drveta a na severu Bačke nekoliko kuća od slame, žute zemlje, bagrema i koštica od voća koje mu komšije sačuvaju kada peku rakiju, kaže da se od bagrema obično pravi temelj, koštice od voća (najčešće višanja i trešanja) u sloju od 8 cm služe za podnu izolaciju, od drveta se pravi kostur kuće pa se zatim zidovi prave od 50 cm debelih presovanih bala slame. Njena izolaciona moć je velika; kada se adekvatno obloži blatom tj. zemljom sa unutrašnje i spoljašnje stane, dobija se kvalitetan i veoma otporan zid ,sada već i sa dobrom termičkom masom (zemlja), koja je praktično klimatizator u letnjim toplim danima (zbog čega je klima uređaj nepotreban).

“Istraživanja su pokazala da dva sata može da izdrži temperaturu od 1.000 stepeni, iako propisi zahtevaju da zidovi tu temperaturu mogu da izdrže 30 minuta. Oni su otporni na zemljotrese jer su građeni od elastičnog materijala, kao i na jake vetrove – u SAD, recimo, odolevaju i tornadima. Pored toga što je u ovakvim kućama leti hladno a zimi toplo, njihovi zidovi ‘dišu’ pa vazduh u njima nije isušen”, objašnjava Horvat.

Za ovakve kuće materijal se ne kupuje već se godinama čuva (poput koštica ili na primer crepa za reciklažu) ili pronalazi u okruženju, te su najveći troškovi materijala zapravo njegov prevoz. Ako je kuća 100% napravljena od prirodnih i recikliranih materijala, i ako je to rađeno pomoću mobe (udruženog rada stanovnika seoskih sredina) onda izgradnja takve zdrave kuće može biti duplo jeftinija od one od savremenih materijala, kaže savogornik B&F-a.

Kuća koju je gradio Lehel Horvat

Kuća koju je gradio Lehel Horvat

Slobodna forma
Specifičnost ovakvih kuća je što ne mogu biti visoke – mogu imati najviše jedan sprat – i što uglavnom imaju reljefne a ne ravne zidove. Kuće mogu biti raznih oblika, pa i zaobljene, jer to dozvoljava materijal.

Prema rečima Horvata, njihova izgradnja traje oko pola godine. U proleće se počne sa izgradnjom temelja, drvenog skeleta i krova. U julu se urade zidovi od bala slame, slede instalacije (struja, voda, kanalizacija), a zatim ide pokrivanje unutrašnje i spoljašnje površine zidova blatnim malterom (mešavina lesa, peska, i drobljene slame) u tri sloja ukupne debljine 5 cm. Nakon isušivanja zidova mogu otpočeti završni radovi, pa kuća u septembru dobija svoj konačni oblik.

Listajući staru dokumentaciju, medutim, Dragana Kojičić je pronašla podatak da je ekipa od osam ljudi jednu kuću prosečne veličine od naboja (dakle, temelje i zidove) mogla da napravi za 6-10 dana. “Naravno, kući je potrebno neko vreme da se potpuno osuši (nekad su to godina ili dve), ali se u njoj, svejedno, može živeti i pre toga”, kaže ona.

Sam svoj zidar
Gradnja od prirodnih materijala je na ovim prostorima prisutna hiljadama godina. Osim pomenutog naboja, ćerpiča, pletera i čatme, postojale su i tzv. trogloditske forme – zemunice i lagumice (kuće ukopane u zemlju, vertikalno, odnosno horizontalno), potom tehnika „busenje“ (slično ćerpiču, ali se ciglice direktno seku u zemlji zajedno sa slojem trave), kao i putrike – kuće sa ravnim krovovima od zemlje, objašnjava Kojičić i dodaje da je većina tih tehnika nažalost prepuštena zaboravu.

“Ipak, poslednjih nekoliko godina je počelo da se radi na njihovom očuvanju. Sva sreća pa su nas ekonomska, ekološka i kriza identiteta navele da shvatimo gde vodi globalizacija, te da se okrenemo onom što imamo u okruženju i tehnikama koje postoje oduvek na ovim prostorima“, tvrdi Dragana Kojičić.

Tok gradnje

Ove kuće imaju ogroman potencijal i, uz neke izmene i dopune (povećanje otvora zbog bolje osvetljenosti, smeštanje staklenika na južnoj strani, balirane slame na severnoj, uz dodavanje solarnih panela i skupljanje kišnice i sl.), sasvim ih je moguće prilagoditi današnjim potrebama stanovništva, a opet zadržati ono najbolje što nude, tvrdi sagovornica B&F-a. Zato i planira da uskoro otvori preduzeće koje bi profesionalno pružalo ove usluge.

Lehel Horvat se nada da će ljudi jednog dana praviti ovakve kuće zato što su zdrave i ne štete okolini, a ne samo zato što su jeftine. Osim toga što se, da bi se to postiglo, mora raditi na njihovom promovisanju, važno je da se pre svega donesu zakoni i pravilnici koji bi uredili oblast gradnje od prirodnih materijala, jer, u aktuelnoj situaciji, da bi kuća od blata dobila upotrebnu dozvolu, mora mnogo da se improvizuje. Takođe, treba edukovati ljude o načinu gradnje, jer iako za nju nije potrebno poznavanje zanata, moraju se znati statika, fizika i sl.

timski rad

Zato Horvat već neko vreme drži radionice na kojima svoja znanja prenosi svima koji žele sami da izgrade svoj dom, a njih sve češće pohađaju i ljudi iz okolnih zemalja. U planu je i puštanje u rad vebsajta na kojem bi svi zainteresovani mogli da pronađu potrebne informacije. “Važno je”, tvrdi Horvat, “informisati i obrazovati ljude jer nestručna gradnja ipak može biti veoma opasna”.

Gradnja prirodnim materijalima: Pravićeš ti mene od blata

Zapostavljena arhitektura

Shibam, Jemen
III vek p.n.e. (trenutne zgrade su iz XVI veka)
Broj stanovnika: 7.000

Lociran u centru Jemena, utvrđeni grad Šibam je jedno od nemogućih mesta i neobičnosti arapskog uređenja. Zbog svoje lokacije i političke nestabilnosti države, još uvek nije u potpunosti istražen. Glavna osobenost mu je vertikalnost zgrada: kule visine do 40 m, sa 7 spratova, izgrađeno sve od blata. Smatra se “Menhetnom pustinje”.

Većina njegovih zgrada je izgrađena u XVI veku, nakon masovnih poplava koje su uništile prethodna naselja 1532/3. godine. Shibam je bio bogat grad zbog poljoprivrede i trgovine začinima i tamjanom i to je razlog što je grad trpeo kontinuirane napade i invazije. Morfologija grada i njegovih zgrada uslovilo je neophodnošću da budu zaštićeni od tih napada.

Pravougaoni oblik Shibama (330 metara dužine i 240 metara širine) je okružen zidom koji su štitili grad od beduinskih napada. Kompaktnost i vertikalnost zgrada je takođe posledica defanzivne prirode Shibama. Mnoge od kula su međusobno povezane mostovima, kako bi se omogućilo građanima da pobegnu u slučaju neprijateljskog napada. Svaka zgrada je obično pod ingerencijom jedne porodice: prvi i drugi sprat su se koristili za smeštaj životinja (životinje su držale u kući, ako je došlo do napada) i skladištenje, a treći sprat je bio dom porodice.

IZGRADNJA
Shibam zgrade su izgrađene ciglama od blata, koristeći tehniku koja je ostala netaknuta tokom posljednjih vekova. One imaju trapezoidni oblik, u cilju smanjenja težine zidova na višim nivoima. Podovi su izgrađeni od drveta, nošeni spoljnim zidovima; iznutra, drveni stubovi regulišu svetlost sunčevih zraka. Kako je fasada oštećivana od strane vetra i kiše, zidovi su periodično prekrivani blatom.

SADAŠNJE ČINJENICE i GRAD U OPASNOSTI
Tokom poslednjih godina, Shibam je ugrožen prirodnim katastrofama, kao i ratom i terorizmom koje trpi Jemen. U 2008. godini, poplava je izazvala teška oštećenja na zgradama. Nakon toga je započeo program obnove. Osim toga, grad je proglašen svetskom baštinom u opasnosti, od strane UNESCO-a, zbog rata u Jemenu. S druge strane, Shibam je postao referenca za urbanizam Bliskog istoka, ali i vrlo redak primer tradicionalnog načina gradnje od prirodnih materijala i izdržljivosti koja je prati, čemu se moderna arhitektura, ali i čovečanstvo danas sve više vraća.

http://www.hiddenarchitecture.net/2016/01/shibam.html?m=1