Category Archives: (Ne)Organska_poljoprivreda

Informacije i smernice za postizanje nezavisnosti u oblasti ishrane.

Staklenik koji proizvodi vodu i hranu

Nije nepoznato da je hrane sve manje u svetu, iako je ljudska populacija u stalnom porastu. Ovaj problem je posebno izražen u zemljama Afrike. Projekat “Roots Up’s Dew Collector” nudi rešenje ovog problema, dok pri tom, rešava i problem nedostatka pijaće vode.

Samoodrzive farme hrane 01 U

“Dew Collector” farma hrane i proizvodnja vode
[slika © indiegogo.com]

Projekat “Dew Collector” ima za cilj da zemljama Afrike donese mogućnost proizvodnje hrane i pijaće vode, kao i vode za navodnjavanje useva. Kupolasti oblik staklenika je zamišljen tako da tokom dana prikuplja vodu koja isparava iz zemlje pod uticajem jakog sunčevog zračenja. Tokom noći se kupola otvara, kako bi se pustio hladniji vazduh i voda kondenzovala. Kondenzovana voda se skuplja u centralnom rezervoaru u sakleniku.

Samoodrzive farme hrane 03 U

Izgled unutrašnjosti staklenika – rezervoar za prikpljanje vode
[slika © inhabitat.com]

Prikupljena voda, na ovaj način, se može koristiti za navodnjavanje ili piće. Ove farme hrane proizvode vodu svakog dana, dok u njima biljke rastu i sazrevaju. Prve ovakve farme hrane se planiraju u Severnoj Etiopiji, u saradnji sa Univerzitetom u Gondaru. Cilj ovog projekta je osnivanje samoodrživih, nezavisnih farmi hrane u svim delovima zemlje.

Samoodrzive farme hrane 02 U

Buduće samoodržive, energetski nezavisne farme hrane u Etiopiji
[slika © inhabitat.com]

Pogledajte i ovaj video, koji još detaljnije objašnjava ovaj humani projekat:

Izvor: http://www.efikasnost.org/2015/04/staklenik-koji-proizvodi-vodu-i-hranu.html?utm_source=facebook&utm_medium=org&utm_content=ef0109&utm_campaign=FBPost

Evo koliko možete zaraditi od gajenja LEKOVITOG BILJA

Za uzgoj nane, kamilice, nevena i drugog lekovitog bilja potrebno je ulaganje od 1.200 do 2.500 evra po hektaru, dok prihod od ovog biznisa iznosi od 2.500 do 6.500 evra po hektaru.

Iako je proizvodnja lekovitog bilja mnogo ispod nivoa koji bi se na našem podneblju mogao dostići, izvoz iz Srbije za poslednjih sedam godina porastao je za 51,5 odsto i dostigao vrednost od 5,5 miliona evra u 2014.

Ljubica Stojanović, predsednik udruženja Lincura, ističe da je uzgoj lekovitog bilja isplativiji od bilo koje druge poljoprivredne proizvodnje.

Maticnjak-ff-600x399

– Najperspektivnije je gajiti matičnjak zato što, za razliku od kamilice, koja je jednogodišnja biljka, živi više od 10 godina. U kamilicu svake godine mora ponovo da se ulaže, a od matičnjaka se 10 godina ubira prihod uz minimalna ulaganja – kaže Stojanovićeva.

Dr Dragoja Radanović, direktor Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, ističe da je u Srbiji pogodno tlo za lekovito bilje, a naročito za proizvodnju kamilice, pitome nane, matičnjaka, morača i nevena.

– Tržište diktira površinu i količinu proizvodnje lekovitog bilja. Najvažnije je da se prvo nađe kupac jer je tržište malo i brzo se zasiti, pa je bitno da se proizvodi za poznatog kupca. Treba krenuti s malom površinom i edukovati se jer je to specifična proizvodnja u odnosu na druge kulture – kaže Radanović.

Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, ističe da je izvoz lekovitog bilja iz Srbije povećan sa 3,6 miliona evra u 2008. na 5,5 miliona evra u 2014, ali da je smanjeno učešće u ukupnom svetskom izvozu.

– Lekovito bilje iz Srbije najviše se izvozi u Nemačku, BiH, Crnu Goru, Švajcarsku i Španiju. U 2015. postignuta je rekordna količina izvoza, povećana je sa 1.755 na 1.935 tona, ali je smanjena jedinična cena izvoza sa 3.118 na 2.763 evra po toni – kaže Zdravković.

Beli slez

– 2.100 € ulaganje po hektaru
– 5 € cena po kg kocke
– 1.300 kg prinos po hektaru
– 6.500 € prihod po hektaru
– 4.400 € profit po hektaru

Neven

– 1.850 € ulaganje po hektaru
– 4 € cena po kg cveta
– 1.000 kg prinos po ha
– 4.000 € prihod po ha
– 2.150 € profit po ha

Bosiljak

– 1.200 € ulaganje po ha
– 1,25 € cena po kg
– 2.000 kg prinos po ha
– 2.500 € prihod po ha
– 1.300 € profit po ha

Kamilica

– 1.200 € ulaganje po hektaru
– 5 € cena po kg cveta
– 500 kg prinos po ha
– 2.500 € prihod po ha
– 1.300 € profit po ha

Žalfija

– 1.700 € ulaganje po ha
– 2 € cena po kg
– 2.500 kg prinos po ha
– 5.000 € prihod po ha
– 3.300 € profit po ha

Izvor: http://www.skandalozno.rs/novosti/evo-koliko-mozete-zaraditi-od-gajenja-lekovitog-bilja

 

OVAKVE KUĆE SU RETKE KOD NAS: Zimi i banane uspevaju u njima!

ZRENjANIN – Ako se pitate da li je moguće da se i u ovim našim krajevima grejete jeftino, a da pritom uživate u zelenilu i mirisima male gradske botaničke bašte, odgovor je – moguće je!

zrenjanin-botanicka-basta

Tako, naime, poslednje dve decenije živi porodica Blagojev, čiji je gost bio portal “Zrenjaninski”. Porodica Blagojev živi u kući koja se stručno zove – pasivna solarna kuća.

– Davne 1983. godine u časopisu “Galaksija” izašao je tekst o pasivnoj solarnoj kući, a u specijalnom izdanju časopisa “Naš stan” objavljeni su kompletni nacrti kako ona treba da izgleda i rešio sam da se upustim u taj poduhvat – priča za naš portal inženjer Dušan Blagojev.

Najvažniji deo solarne kuće je staklenik koji, kao neki cvet, prikuplja sunčeve zrake u toku celog dana. Toplotna energija koja se u stakleniku akumulira, sistemom cevi i uz pomoć ventilatora distribuira se kroz kuću i – zagreva je.

– Kuća je zidana 90-tih godina u vreme krize i nismo je napravili baš onako kako treba, jer nije bilo ničega, ni materijala, a ni dosta para. Nažalost, nismo uspeli ni da je završimo u potpunosti, na primer, nismo uspeli da postavimo solarne kolektore. Ipak, osim velikog uživanja koje nam je ova kuća donela i uštedela nam je mnogo. Ne merimo instrumentima, nije nam to bitno, ali praktično moramo da koristimo druge energente samo u decembru i januaru. Da još ne živimo u predelima gde je magla vrlo česta, ušteda bi bila i veća – veli Blagojev.

Staklenik je prvo predviđen da akumulira energiju, a onda se polako pretvorio u botaničku baštu.

– Prvo je iz dvorišta, kad je zahladnelo, ušla jedna biljčica, pa još jedna, a kako im je ovde prijalo, godinama se napravila jedna prava zatvorena bašta u kojoj, evo, ima i palmi, i banana, i akacija raznih vrsta, i jasmina, bugenvilija… Za to je zaslužna moja supruga – kaže Blagojev.

Kod zidanja pasivne solarne kuće ulaganja su u startu veća za 20 odsto, ali se ona posle nekoliko godina vrate. Naš domaćin napominje da je izuzetno važna i dobra izolacija da bi se akumulirana energija i zadržala.

Nijednog momenta se nismo pokajali. Moja kćerka koja voli da je toplo, u svojoj sobi samo otvori vrata od staklenika i uživa u kratkim rukavima cele zime. Preporučio bih svakom ko kreće da zida kuću da sazida upravo ovakvu. Doneće mu i veliku uštedu, a uživaće u prirodnoj energiji – ističe Blagojev.

Izvor: http://www.zrenjaninski.com/vesti/drustvo/ovakve-kuce-su-retke-kod-nas-zimi-i-banane-uspevaju-u-njima/

Vredno selo sa 300 dece

Kukujevci – Meštani sela Kukujevaca kod Šida žive i rade kao da su u najrazvijenijem evropskom kraju. Nemaju nezaposlenih. Mladi su našli posao u svom selu i sve češće se odlučuju na brak i rađanje dece, pa vrtić postaje pretesan. U Kukujevcima postoji industrija mesa „Agropapuk“ u kojoj radi 200 meštana, u poljoprivrednim zadrugama „Ratar“ i „Rit“ posao je našlo njih 150, na farmi koza „Beokapra“ koja spravlja čuveni sir radi 35 meštana, izvozno-uvozna kuća „Asoler“ koja nabavlja gume za sva vrsta vozila zapošljava 15 ljudi.

Tu su i seoska pivara, više trgovačkih radnji, apoteka, veterinarskih stanica, kafića i drugih firmi, u kojima radi bar još 50 Kukujevčana. A ono što je najprofitabilnije iz ovog sela jeste proizvodnja duvana. Ravno 100 domaćinstava uzgaja duvan na ukupno 1200 hektara, što je ubedljivo najviše u Srbiji.

sid2

– U našem selu samo ne rade maloletna deca – s ponosom nas obaveštava Miroslav Stojčević, predsednik sela Kukujevaca i najbliži rođak počivšeg patrijarha Pavla (njegov deda i patrijarh Pavle su rođena braća). – Imali smo lane u avgustu tačno 293 deteta starosti do 15 godina. Danas je to više od 300, i sve će ih više biti. Na dan Svetog Save prijavljeno je četvrto rođeno dete u januaru ove godine. U februaru se porodilo još šest žena. Takav priraštaj nema zajedno i u više većih sela naše okoline.

Sadašnji meštani Kukujevaca su Srbi koji su pre dvadesetak godina došli iz Hrvatske i razmenili kuće i imanja sa ovdašnjim starosedeocima Hrvatima. Brzo su se snašli u novom zavičaju, iako su stigli iz raznih krajeva, iz 160 mesta. Sve što su postigli, uradili su sami. Njima nije trebao politički podstrek da bi od svojih prihoda odvajali sredstva za potrebe u selu. Oni su sada najbolji primer samoorganizovanja i sloge u selu.

– Danas su Kukujevci, možda jedino selo u Srbiji koje bar sto puta više daje državi nego ona njemu. Samo naših 100 proizvođača duvana za struju godišnje plate više od 10 miliona dinara, a to je bar dva milona dinara PDV-a. Zatim industrijska klanica plati godišnje 30 miliona dinara struje, a gde su razni doprinosi i porezi. Sigurni smo da se iz Kukujevaca u državnu kasu slije bar 50 miliona dinara – kaže Stojčević.

Budžet mesne zajednice je 4,2 miliona dinara. Od toga selo samodoprinosom obezbeđuje 2,4 miliona dinara, a opština 1,8 miliona.

– Takav odnos nema ni jedno selo, jer većina nema samodoprinos, pa im opština daje sve. Iskren da budem i da ništa ne dobijemo od opštine ne bi se ljutili. Poštuje se zakon i zato nam se dodeljuje. Za naše planove to su mali novci. Želimo da podignemo sportsku halu, da sagradimo nama crkvu i da renoviramo staru katoličku crkvu, da ne bude više ruglo sela. Mi imamo veoma dobre odnose sa ljudima sa kojima smo se zamenili za imanja. Shvatili smo svi da nas je na tako nešto primorala jedna pogubna politika i prokleti rat, i ništa više – govori Miroslav Stojčević.

U Kukujevcima je i društveni život na veoma visokom nivou. Imaju KUD koji se oslanja na učitelje osmogodišnje škole, lovace, penzionere, udruženje žena. Fudbalskik klub „Obilić“ je ponos u kojem igraju samo meštani, jer Kukujevčani za razliku od drugih ne plaćaju igrače. Svi njihovi fudbaleri su zaposleni u selu i imaju dobre plate.

Istinita priča da čovek u ova vremena ne veruje da je moguće u Srbiji. A moguće je.

Izvor: http://www.politika.rs/scc/clanak/321818/Vredno-selo-s-tri-stotine-dece

Izgradite podzemnu staklenu baštu od 300$, funkcionalnu tokom cele godine (video)

Uzgajivači u hladnijim podnebljima često koriste različite pristupe za produženje sezone uzgajanja ili da daju svojim usevima podsticaj.

walipini-1
Staklenici su obično ostakljene strukture, ali su obično skupi za izgradnju i grejanje tokom zime. Mnogo više pristupačna i efikasna alternativa staklenicima je “walipini” (jedna reč Aymara Indijanaca za “mesto topline”), takođe poznat kao podzemni ili jami staklenik. Razvijena pre više od 20 godina, za hladna planinska predela Južne Amerike, ova metoda omogućava uzgajivačima da održe produktivnim vrt tokom cele godine, čak i u najhladnijim klimatskim uslovima.

Pogledajte video koji pokazuje kako zemljom zaštićena, bazična verzija “walipini”-a izgleda iznutra:

Kako “Wallipini” izgleda i kako da ga izgradite:

walipini2

To je prilično intrigantan sklop koji kombinuje načela pasivnog solarnog grejanja sa zemunicama. Ali kako napraviti jedan? Od američkog održivog poljoprivrednog neprofitnog Benson Instituta, dolazi poučan priručnik o tome kako “walipini” radi, i kako ga izgraditi:

“Walipini” koristi prirodne resurse kako bi pružio toplo, stabilno, dobro osvetljeno okruženje povrću tokom cele godine. Dubina 2 – 2,5m i hvatanje i skladištenje sunčevog zračenja su najvažniji principi za uspešnu izgradnju “Walipini”.

“Walipini” u najjednostavnijem smislu, je pravougaoni otvor u zemlji 2 – 2,5m dubine, pokriven plastičnom folijom. Najduža površina pravougaonika je naspram zimskog sunca – ka severu na južnoj hemisferi i ka jugu na severnoj hemisferi. Debeli zid od nabijene zemlje na stražnjem delu zgrade i mnogo niži zid na prednjem, obezbeđuju potreban ugao za krov od plastične folije. Ovaj krov zatvara rupu, daje izolacioni vazdušni prostor između dva sloja plastične folije i omogućava sunčevim zracima da prodru i stvore toplo, stabilno okruženje za rast biljaka.

walipini3

Ovaj zemljom zaštićen staklenik se utapa u termalnu masu zemlje, tako da je potrebno mnogo manje energije za zagrejavanje unutrašnjosti, nego kod nadzemnih staklenika. Naravno, postoje i mere opreza po pitanju hidroizolacije, drenaže i ventilacije, istovremeno sa pravilnim usmeravanjem ka suncu – što je detaljno obrađeno u priručniku.

Najbolje od svega, prema Benson institutu, njihov “walipni” model 6X22 metara u La Paz-u košta samo oko 250 – 300$, zahvaljujući besplatnom radu vlasnika i suseda i korišćenju jeftinijih materijala, kao što su plastična folija sa ultraljubičastom (UV) zaštitom i PVC cevima.

Jeftini, ali efikasan, podzemni staklenik je odličan način za proizvođače da proizvode hranu tokom cele godine u hladnijim podnebljima.

Izvor: http://www.treehugger.com/green-architecture/build-underground-greenhouse-garden-year-round.html

Akvaponika i hidroponika

HIDROPONIKA KAO OSNOVNA IDEJA

Hidroponika je metod gajenja biljaka u vodenim sredinama, bez zemljišta. Hranjive materije se nalaze u vodi koja kruži i hrani biljku potrebnim supstancama. Istraživači su otkrili u 18. veku da biljke imaju sposbnost da apsorbuju esencijalne mineralne hranjive materije, u vidu anorganskih iona u vodi. U prirodnim uslovima, zemljište deluje kao rezervoar za mineralne materije, ali tlo samo nije neophodno za rast biljaka. Kada su mineralna hraniva iz tla rastopite u vodi, biljni korieni su u mogućnosti da ih apsorbuju. Kada smo potrebne mineralne hranjive supstance veštački dodali u vodeni rastvor, zamljište više nije potrebano za razvoj biljke. Skoro svaka biljka na zemljinoj kugli ako se omoguće uslovi, rašće hidroponski.

Najveća prednost ovih sistema je što je primenljiva na najrazličitijim geografskim prostranstvima, obzirom da nije potrebno imati plodno tlo, neophodni klimatski uslovi za biljke mogu se nadomestiti veštačkim sistemima, jer se ovaj način poljoprivredne proizvodnje najčešće odvija u zatvorenom prostoru. To nam omogućuje sigurniji i kvalitetniji uzgoj poljoprivrednih kultura, jer imamo nekakav kontinuitet u smislu godišnjih prinosa, jer uslovi nisu vezani za promenljivost i kolebanje meteroloških uslova. Za ishranu biljaka priprema se smjesa hranjivih otopina. Još jedna prednost hidroponike u odnosu na uobičajen način poljoprivredne, je ušteda vode jer ona ostaje u zatvorenom sistemu, ponovo obogaćuje hranjivim materijama i ponovo koristi za hranjenje biljke. Zatim borba protiv štetočina i bolesti je lakša jer je sistem izolovan od spoljašnje sredine, što znači da nije potrebna upotreba herbicida, pesticida ili fungicida., a žetva je mnogo lakša. Hidroponsko gajenje pruža mogućnost uzgoja biljnih vrsta i urbanim mestima gde poljoprivrednog zemljišta nema. Na tržištu postoji ogroman spektar različitih vrsta osvetljenja koje omogućuju uzgoj cak i u prostorijama bez dnevne svetlosti.
S druge strane, mana ovih sitema se ogleda u velikoj ceni implementiranja hidroponskih sistema, jer su troškovi izrazito veliki, naime potrebno je platiti svu potrebnu mehanizaciju, te stručno osposobljene ljude koji će pomoći u vođenju poslova.

AKVAPONIKA

Akvaponika je vrsta hidroponike, koja za cilj ima da smanji negativan uticaj na životnu sredinu pa se umesto korišćenja veštačkih aditaiva u vodeni rastvor, oslanja na prirodni proces. Ovo je održiv vid proizvodnje hrane koji kombinuje tradicionalnu akvakulturu (uzgajanje vodenih životinje poput puževa, riba, rakova ili škampi u akvarijumu), sa hidroponikom (uzgoja biljaka u vodi) u simbiotskom okruženju. Od ribljih vrsta najčešće se koristi žuti smuđ i Tilapia. Pojam akvaponika je složenica nastala od termina akvakulture i hidroponike. U akvakulturi, otpadne vode koje se akomuliraju u vodi kao produkt života vodenih organizama, povećava se toksičnost za ribe. Ovu vodu dovodimo u hidroponski sistem, gde zatim nusproizvodi iz akvakulture predstavljaju vitalne sirovine za rast biljke, nakon čega očišćena voda se vraća natrag u akvarijum, a a biljke predstavljaju prirodni filter vode i čine je zdravom i čistom sredinom za život životinjama. U ovom integrisanom sistemu veoma važnu ulogu ima i treća strana odnosno mikrobi, bakterije čija je funkcija pretvaranje amonije u nitrite, a zatim u nitrate, što predstavlja izvor hranljivih materija za biljke. Nakon eksploatacije nitrata iz vode od strane biljaka, dobijamo čistu vodu, koja se u ovom samoodrživom sistemu, vraća ribama u prečišćenom obliku, kakav je njima neophodan za zdrav rast i razvoj.
Akvaponski sistemi razlikuju se u veličini. Sistemi obično sadrže svežu vodu, ali i postoje i sistemi koji koriste slane vode u zavisnosti od vrste vodenih životinja i biljaka koje se gaje. Ali bez obzira na veličinu i izbor biljaka, životinja i voda, svi akvaponski sistemi imaju sledeće komponente:
1. Akvarijumum, gde se nalaze ribe ili druge životinje
2. Filter, koji hvata krupnije čestice nepojedene hrane i propušta samo fine čestice
3. Biofilter, mesto gde se nalaze bakterije koje vrše nitrifikaciju, i pretvaraju amonijak u nitrate, koji su korisni biljakama
4. Hidroponski podsistem, deo sistema u kojem se uzgajaju biljke koje upijaju višak hranjive materije iz vode;
5. Odvod, najniža tačka u sistemu u koju voda otiče i iz koje se upumpava nazad u akvarijum

akvaponika

Shema 1. Princip akvaponskog sistema

Supstrati koji se kriste u akvaponici
Uzgoj biljaka u akvaponici može se odvijati na inertnim supstratima ili bez njih. Supstrat može biti neorganski, organski ili sintetički, a može biti presovan (umotan u crnobieli PE-film u obliku ploča ili delom omotan filmom u obliku kocki) ili rastresit (u posudama ili PE-kesama).
Od neorganskih supstrata koristi se silikatni piesak, sa 98-99,5 % SiO2 (0,05- 2 mm), zatim takozvane “pumice”, porozni Al-silikat, koji sadrži male količine Na i K, i u tragovima Ca, Mg i Fe (2 2-10 mm). Pored ovih supstrata, koristi se ekspandirana (pečena) glina, perlit, vermikulit i kamena vuna.
Mogu se koristiti I organki supstrati, kao što je treset, vlakna koksovog oraha, kore drveta i piljevina.
Od veštačkih supstanci čovek je napravio materijale koji su pogodni za supstrte biljkama, među kojima se najviše koriste poliuretanska pena, ureaformaldehidna pena (hygromull) i polistirenska pena.

Kvalitet vode
Da bi ceo sistem mogao da funkcioniše pažnja mora da se obrati kvalitetu vode i ne sme da sadrži nepoželjne jone. Voda sme da sadrži jone biljnih hraniva (Ca2+, Mg2+, (SO4)2-), i u malim količinama jone Na+ i Cl-. Obzirom da voda prolazi kroz ceo sistem, jako je važna kontrola da se ni u jednoj fazi voda ne bi zagadila, jer to može dovesti do različitih neželjenih posledica kao npr. pomor životinja. Zato se pH i EC (electrical conductivity) vredenosti meri barem jednom nedeljno u akvarijumu, u zoni korena i odlivu.

Nitrifikacija
Nitrifikacija je aerobno pretvaranje amonijaka u nitrate, jedna je od najvažnijih funkcija u jednom akvaponskom sistemu jer se smanjuje toksičnost vode za ribe, i stvara nitrate, oblik koji može biti uklonjen od strane biljke koje ih koriste za hranu. Amonijak se stalno ispušta u vodu kao produkt života riba i drugih životinja, ali mora se filtrirati iz vode ukoliko se javi u povišenim koncentracija (obično između 0,5 i 1 ppm) jer viša koncentracija može ubiti ribu. Biljke mogu apsorbovati amonijaka iz vode do neke mere, ali nitrati se asimilirju brže i lakše, tako da se toksičnost vode mora stalno meriti da ne bi postala fatalna za ribe. Amonijak se može pretvoriti u nitrate i nitite uz pomoć sledećih bakterija:
Nitrosomonas: bakterije koje pretvaraju amonijak u nitrite,
Nitrobacter: bakterije koje pretvaraju nitrite u nitrate.

ZAKLJUČAK

Održivi razvoj je imperativ za ljudsko društvo. Do sada je prirodno okruženje u velikoj meri degradirano, ali utešno je kada vidimo da ipak ima ljudi koji rade na promociji rešavanja različitih ekoloških problema koje stvara poljoprivreda, zatim globalni rast ekološke svesti i pozitivni modeli naselja kojima bi čovečanstvo trebalo da se upravlja. Čak i u našoj zemlji blizu Mladenovca imamo primer jednog ekološkog imanja koje se bavi akvaponikom. Oni su pre svega entuzijasti koji ulažu najviše napora u promociju njihove ideje kao jedan vid održivosti u poljoprivredi. Naš arhitekta Rade Kosanović, dizajnirao je bašta-prozore, koji se baziraju na sistemu hidroponike. Korišćene su saksije takvog oblika da uz malu količinu led osvetljenja, biljke mogu rasti i u totalnom mraku. Mnogo je uloženu u estetski izgled ovih prozora tako da njihova upotreba je prilagođena različitim kancelarijskim ili stambenim prostorijama. Sledeći korak kome teži jeste da ove prozore ukrasi akvarijumima i tako napravi samoodrživ sistem. Možemo da se nadamo da će ovi ljudi uspeti u tome da se njihova poruka glasno čuje, i da neće ostati usamljeni u ovoj bici za našu planetu.

Reference:
http://www.en.wikipedia.org/wiki/Aquaponics,
http://www.growingpower.org,
http://www.hr.wikipedia.org/wiki/Hidroponi,
“Hidroponske tehnike uzgoja bilja”, Josip Borošic, Agronomski fakultet Sveučili u Zagrebu, Zavod za povrćarstvo,
http://aquabasta.wix.com/aqua-basta

Izvor: http://permaculture.rs/akvaponika-hidroponika/

Projektovanje sistema za zalivanje

Doza vode u jednom zalivanju odredjuje se projektovanjem. Ne treba menjati količinu vode nego učestanost zalivanja. U prilogu je komercijalno uputstvo za projektovanje TORO zalivnih sistema, pre svega za zalivanje travnjaka. Pored reklamnih podataka uputstvo sadrži i detaljan opis projektovanja zalivnog sistema, zbog čega se nalazi na ovoj stranici.

http://www.akvamatik.rs/download/uputstvo_toro.pdf

Izvor: http://permaculture.rs/projektovanje-sistema-za-zalivanje/

Energija za budućnost

Matko Šišak: Energija za budućnost; Vodič kroz Centar znanja Reciklirano imanje (6.15 MB)

Ova brošura je sažetak aktivnosti kojima je se ZMAG bavio poslednjih 12 godina. Sigurno može poslužiti kao podsticaj i iskustveni primer/smernica da se iste aktivnosti replikuju na što većoj teritoriji.

Zelena mreža aktivističkih grupa (ZMAG) je udruženje iz Hrvatske koje okuplja organske vrtlare, praktičare primenjivih tehnologija i ekološke gradnje, dizajnere permakulture, istraživače pravednih socijalnih modela organizacije i ravnopravnih međuljudskih odnosa te ekološke aktiviste.

http://permaculture.rs/energija-za-buducnost/