Category Archives: Inovacije

Članci posvećeni inovacijama koje savremeno tržište ne dozvoljava

Dostupni resursi i prilika za korenitu promenu, uz pravi pristup

Ove činjenice su me šokirale. Ne znam koliko puta sam postavio sebi i drugima pitanje “ko je ovde lud?”. Kad samo doživim kratak bljesak onoga što nam u vrlo kratkom roku može biti dostupno, koristeći resurse i mogućnosti, naravno, uz pravi pristup, a izgleda da smo svetlosnim godinama udaljeni od toga, ponovo se javlja onaj osećaj da plivamo žedni kroz okean pitke vode… Nadam se da ćemo se dozvati pameti na vreme i organizovati se bolje! Doduše, zato i jesmo na ovom sajtu.

A evo i celog filma, za one koji nisu gledali.

SAMOGREJNA EKOLOŠKA KUĆA – Solarna zemunica

Koncept “Samogrejne ekološke kuće” akademika Veljka Milkovića predstavlja visokoenergetski efikasan građevinski objekat pasivne solarne arhitekture koji se greje pomoću sunčeve energije okrenut ka jugu sa instaliranim reflektujućim površinama oko prozorskih okvira, kao inovativnom solarnom tehnologijom uvećanja toplote i svetla koje ulazi u objekat, i zemljanim omotačem oko konstrukcije kuće za maksimalno zadržavanje besplatne sunčeve energije.

Tokom višedecenijskog verifikovnog naučnog praćenja rezultata i efekata korišćena, potvrđeno je da “Samogrejna ekološka kuća” ostvaruje uštede u grejanju do 85%, uštede u hlađenju 100%, uštede u osvetljenju oko 30% i uštede u građevinskom materijalu od oko 10% te tako predstavlja jedini stambeni objekat kod koga se sa najmanje ulaganja ostvaruju najveće uštede energije.

Idejni tvorac ovog koncepta gradnje i autor patenta samogrejne ekološke kuće – solarne zemunice je akademik Veljko Milković, istaknuti istraživač i pronalazač iz Novog Sada.

Koncept samogrejne ekološke kuće – solarne zemunice

samogrejna-eko-kuca

Samogrejna ekološka kuća je suštinski različita od klasične kuće i to prvenstveno zbog potpuno nove koncepcije grejanja prostorija – pojačanim direktnim sunčevim zračenjem i maksimalnim iskorišćenjem energije. Ušteda energije se postiže upotrebom reflektujućih površina – sjajnih aluminijumskih folija – postavljenih iznad i ispod prozorskih okvira kuće radi povećanja solarnog dobitka tj. količine sunca koje uđe u kuću što je u ovom slučaju 2,5 puta veće nego kod običnih kuća. Sve ostale specifičnosti ove kuće proizilaze iz osnovnog zahteva za maksimalnim iskorišćenjem i zadržavanjem besplatne sunčeve toplote, a otud i glavna pretpostavka da ovakva kuća bude ukopana i prekrivena zemljanim slojem i svojom jedinom otvorenom stranom orijentisana ka jugu radi maksimalnog zahvata sunčevog zračenja.

leto_zima

Vertikalni presek samogrejne eko-kuće sa zemljanom zaštitom u letnjem i zimskom periodu insolacije – povećanje solarnog dobitka zimi, ali ne i leti!

Tehnologija uštede energije – sistem reflektujućih površina

Ušteda u grejanju se zasniva na upotrebi reflektujućih površina.
U cilju maksimalnog iskorišćenja sunca i za uspešno grejanje tokom cele zime, potrebno je više puta povećati sunčevo zračenje koje ulazi kroz obične prozore i pri tome zadržati postojeći nivo toplotnih gubitaka kroz njih. Ovo je sa velikim uspehom postignuto specijalno proračunatim gornjim i donjim reflektujućim površinama, koje su ugrađene iznad i ispod svakog prozora.

EkoKuca2_clip_image006Slika 2. Reflektujuće površine postavljene ispod i iznad prozora, mogu se uspešno koristiti,a da pri tome ne zaslepljuju ukućane.

Pod ovim se podrazumevaju površine koje u velikoj meri reflektuju direktno i difuzno zračenje Sunca (oko 80%). To su sjajne (aluminijumske) folije, limovi ili premazi (lakovi i boje) na čvrstoj podlozi postavljeni iznad i ispod svakog prozora na objektu kuće. Gornja reflektujuća površina je fiksna i uklopljena u strehu, dok se donja nalazi ispod prozora, pokretna je i služi kao kapak (mehanizam za regulaciju donje reflektujuće površine može biti sličan kao kod roletne, a u zatvorenom položaju reflektujuća površina je znatno efikasnija od roletne).

reflektujuce-povrsine2a

reflektujuce-povrsine3a

reflektujuce-povrsine4a

Reflektujuće površine su najjednostavniji i najjeftiniji solarni uređaj koji pored toplotnog dejstva služi i za povećanje unutrašnje osvetljenosti objekta te je na taj način ostvarena ušteda i u osvetljenju od oko 30%. Faktor povećanja sunčevog zračenja u objektu je ovako i do 2,5 puta veći.

EkoKuca2_clip_image008Slika 3. Razlika između zahvata i gubitaka zračenja iznosi 2,5 : 1

Istorijat inovacije

Koncept samogrejne ekološke kuće je projekat koji se istražuje i razvija već više od tri decenije: inspiracija Veljku Milkoviću za samogrejne eko-kuće je bilo njegovo istraživanje Petrovaradinske tvrđave. Koncept samogrejnih ekoloških kuća sa zemljanom zaštitom i reflektujućim površinama je ideja koje je začeta krajem 70-ih godina 20 veka; poveća maketa kuće je napravljena 1978. dok je 1979. godine napravljen prvi model od drveta na kome su vršena testiranja i ispitivanja. Nakon toga urađeno je više naučnih radova (prvi 1979.) i Milković je učestvovao na brojnim naučnim skupovima sa prezentacijom ovakvog koncepta gradnje.
Prva patenta prijava za samogrejne eko-kuće podneta je 1977. a poslednja 2007. godine sa nadogradnjom i poboljšanjima u tehnologiji gradnje. Prva knjiga o ovim kućama „Solarne zemunice – dom budućnosti“ izašla je 1983. u koautorstvu sa Aleksandrom Nikolićem, a druga „Ekološke kuće“ 1991. godine (štampana u četiri neizmenjena izdanja), koje su rasprodate u više od 6.000 primeraka. Projekat je učestvovao na internacionalnim naučnim skupovima i konferencijama u Milanu (1995.), Nagoji (1996.) i Rimu (2010.).
Do sada je napravljeno desetak kuća po konceptu samogrejne eko-kuće Veljka Milkovića sa zemljanom zaštitom i/ili reflektujućim površinama. Najveća i najreprezentativnija kuća je vlasništvo dipl. inž. Aleksandra Nikolića iz Novog Sada koji je vršio projektovanje i izradio izvođački projekat te 1994. završio gradnju svoje eko-kuće u kojoj uspešno živi sa porodicom više od 18 godina.
Naučna i stručna saradnja ostvarena je sa Fakultetom tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu na čelu sa prof. dr Slobodanom Krnjetinom, dipl. inž. građevinarstva, gde je ova inovacija ušla u zvaničan nastavni program u okviru predmeta „Ekologija i građena sredina“ gde studenti arhitekture, građevinarstva i inženjerstva zaštite životne sredine razvijaju dalja arhitektonska i konstrukciona rešenja ovog koncepta. Koncept se izučava i u okviru predmeta „Unutrašnje instalacije“ na Visokoj građevinsko-geodetskoj školi u Beogradu.
Samogrejne kuće poslužile su i kao inspiracija i tema za brojne knjige, naučne i studentske radove (seminarske, diplomske, master i magistarske radove) kao i za doktorske disertacije.
2002. godine Veljko Milković dobija najveće priznanje svog rodnog grada, „Novembarsku povelju Grada Novog Sada“, između ostalog i za pronalazak samogrejne eko-kuće i izuzetan doprinos i inovacije u oblasti ekologije i energetike, a 2009. godine samogrejna eko-kuća biva proglašena i za jednu od 9 najboljih tehnoloških inovacija u Srbiji.
2010. godine međunarodna fondacija “Energy Globe” proglasila je samogrejnu ekološku kuću nacionalnim pobednikom “Energy Globe Award” za Republiku Srbiju za svoje više nego uspešno rešenje upotrebe solarne energije u arhitekturi i postignute izvanredne rezultate energetske efikasnosti u zgradarstvu.
2012. godine samogrejna eko-kuća postaje, na predlog Ministarstva građevinarstva i urbanizma, zvanični predstavnik Republike Srbije na UNECE izložbi održive gradnje i zelene arhitekture “Building the Future We Want” povodom obeležavanja “Svetskog dana habitata 2012” u Palati nacija u Ženevi, Švajcarska.

 

Sve informacije o samogrejnim ekološkim kućama mogu se dobiti kontaktirajući autora Veljka Milkovića koji je spreman i otvoren za svaki oblik saradnje sa svim potencijalnim strateškim partnerima i kupcima za izgradnju i primenu, jer je do sada pokazana velika zainteresovanost za primenu ovakvog tipa stambenih objekata kako na domaćem tako i na stranom tržištu te postoji mogućnost za dalji razvoj ovog pronalaska.

Detalji o samogrejnoj solarnoj zemunici i ekološkoj kući nalaze se u knjigama “Solarne zemunice – dom budućnosti” i “Ekološke kuće” (koja je doživela četiri neizmenjena izdanja) i koje se mogu naručiti za sada samo u elektronskom obliku (na CD-u) kontaktirajući autora Veljka Milkovića koji je spreman i otvoren za svaki oblik saradnje i dalje širenje i primenu, u praksi potvrđenih, samogrejnih ekoloških kuća.

http://www.veljkomilkovic.com/EkoKuca2.htm
http://www.samogrejnekuce.com/samogrejna-eko-kuca.html

Zavirimo u budućnost: Inteligentna cesta!

Elektro inženjer Scott Brusaw i njegova žena Julie stvorili su modularni sistem ugradnje solarnih panela koji ima potencijal snabdevanja energijom čitavih gradova, samo time što su izloženi Suncu. Ipak, to nije jedina beneficija od ove inovacije, ostale beneficije koje bi čovečanstvo imalo ili će imati od inteligentne ceste pogledajte u videu gde je sve objašnjeno u 5 min.

Materijal koji će pokrenuti novu tehnološku revoluciju

Reč je o grafenu, dvodimenzionoj ugljeničnoj strukturi debljine jednog atoma koja je i najtanji i najjači poznati materijal. Grafen pomešan sa plastikom, omogućio bi da se izrade lagani i superjaki kompozitni materijali za sledeću generaciju satelita, aviona, automobila, mobitela itd. Više o grafenu možete pročitati na wikipediji ili jednostavno pogledati ovaj zanimljivi video.

Šumadinac nudi besplatnu struju!

Iako je još prošlog novembra profesor dr Vladan Petrović u Badnjevcu kod Kragujevca postavio solarno postrojenje bez panela, koje sakuplja i skladišti sunčevu energiju koja cele zime može da se koristi, niko u Srbiji nije zainteresovan za njegov izum. S druge strane, predstavnici 19 zemalja, poput Indije, Švedske, Nemačke, Norveške, Škotske, Engleske, Italije, Turske, dolazili su da se uvere u snagu postrojenja. Profesor svakog dana pregovara sa njima i, ukoliko niko iz naše zemlje ne bude zainteresovan, on će postrojenje prodati najboljem ponuđaču iz inostranstva.

– Naša zemlja se ponaša kao da joj ništa nije potrebno. Mi ćemo radije da kupimo tehnologiju od stranaca. S jedne strane imamo mlade koji su najbolji na svetu, a s druge nemamo samopoštovanje i sigurnost u sebe.Tako će se desiti da postrojenje prodam strancima, a onda će Srbija da ga kupi od njih po mnogo većoj ceni – navodi profesor Petrović .
On dodaje da bi to postrojenje omogućilo da sve toplane u Srbiji rade na sunčevu energiju tako što bi je sakupljale preko leta, a koristile zimi. U okviru ovog sistema mogao bi da se uradi i sistem grejanja na biomasu, a postoji i mogućnost da se proizvode energane.
Petrović kaže da su dolazili stručnjaci iz Jordana koji su želeli da se uvere da postrojenje može da skladišti energiju 48 sati. Profesor im je pokazao da sunčevu energiju, koja je dostigla 300 stepeni Celzijusa, mogu da čuvaju četiri do pet meseci. Nakon tog vremena temperatura je bila 200 stepeni, iako je spoljna temperatura padala i na minus 28 stepeni.

sumadinac2– Prvo smo pre tri godine uradili prototip laboratorijskog tipa, koji je mogao da se smesti u prostoriju. Na taj način smo, zapravo, hteli da pokažemo da je profesorova ideja izvodljiva. Prototip je snage desetak vati, jer je urađena parna turbina koja ima mali stepen korisnosti. Ona je mogla da sakuplja sunčevu energiju preko dana, a potom da emituje struju 24 sata – objašnjava fizičar Marko Vuksanović koji u profesorovoj firmi Alternativne energije radi na poslovima razvoja solarne toplane.
Kada su Amardži Rijat i Hardip Seira, predstavnici londonske firme Stor enerdži, prepoznali potencijal ove tehnologije, zatražili su da uradimo idejno rešenje i razvoj velikog sistema. Oni su finansirali čitav projekat, jer su želeli da vide efekte pilotskog, većeg postrojenja. Ova londonska firma i dalje finansira projekat profesora Petrovića.

sumadinac3Marko Vuksanović– Sistem se sastoji od koncentratora prečnika 10 metara i termičke snage 50 kilovata. Radi po principu optičkog sočiva tako što prihvata sunčevu energiju i sakuplja je u jednu tačku, odnosno žižinu ravan, čiji je prečnik 300 milimetara. Kada sa tolikog koncentratora sakupite sunčevu energiju i stavite je na malu površinu, u žižinoj ravni dobijate temperaturu od 1.800 stepeni Celzijusa. Nemci su uspeli da dostignu samo 1.000 stepeni. Ovo je prva jedinica solarne toplane u kojoj se energija akumulira tokom leta da bi se tokom zime koristila za grejanje objekata. Taj izvor toplote može da se koristi i u industriji za sušenje voća i povrća, hemijskoj ili industriji drveta, kao i za procese sterilizacije, pasterizacije, izbeljivanja ili pranja. U ovom sistemu može da se akumulira toplotna energija od 40.000 kilovat-časova – dodaje Vuksanović.

On kaže da trenutno rade na izradi male jedinice za kućnu upotrebu. Koncentrator će imati prečnik dva metra, a služiće samo za proizvodnju tople vode. On bi mogao da nađe primenu u hotelima, bolnicama i sličnim objektima.

Znanje stekao u Nemačkoj

Petrović je u Srbiji završio Mašinski fakultet i radio kao profesor u Tehničkoj školi u Kragujevcu, bio je potpredsednik Goše u Palanci i Beogradu, a potom je postao tehnički direktor kragujevačke firme Romanija. Davne 1972. godine otišao je u Frankfurt gde je za samo šest meseci postao šef Manesmanove ispostave u Manhajmu. Bio je i šef razvoja inženjeringa u koncernu Krup u Esenu, koja zapošljava 180.000 radnika. Za dve godine je doktorirao u Ahenu. Napisao je 55 naučnih radova, a ima i 36 patenata. U Srbiju se vratio 1998. i u Kragujevcu otvorio firmu Alternativne energije u kojoj radi na proizvodnji solarne, geotermalne i energije vetra.
Živi u Badnjevcu sa suprugom Suzanom. Njegov sin iz prvog braka Danijel studira u Karlsrueu, a drugi sin Mišel radi u kragujevačkoj opštini.

Sunce stabilan energetski resurs

Tačno je da bi sada trebalo obezbediti novac za pravljenje tih sistema, ali bi sve kasnije bilo besplatno. Cela Srbija bi besplatno dobijala električnu energiju, jer smo mi uspeli da napravimo postrojenje koje 365 dana bez prestanka od sakupljene sunčeve energije može da proizvodi električnu energiju. Tačnije, pretvorili smo sunce u stabilan energetski resurs – objašnjava Petrović.

Kako je uveden telefon u Srbiji?

Može, ako nije protiv boga

Vladan Petrović smatra da njegovo postrojenje nije prihvaćeno u Srbiji, jer je „naš narod protiv svih novina“. Zatim je ispričao anegdotu o uvođenju telefona u Srbiji.
– U to vreme živeo je neki inženjer Pantić iz Bogatića u Mačvi, koji je radio u Simensu. Pošto je stekao veliki imetak, rešio je da dođe u Srbiju i uvede telefone. U listu „Videlo“ objavio je konkurs na koji mogu da se jave svi koji hoće da uvedu telefon. Jedini koji se javio bio je industrijalac Đorđe Vajfert, koji je imao pivaru. Panta potom ode kod ministra vojnog Svete Nikolića i zamoli ga da prvo njemu uvede telefon kako bi narod sledio njegov primer. Ministar ga dovede do prozora, pokaza mu tri konjanika i reče da mu bolji telefon od njih ne treba. Panta onda zamoli Kostu, pomoćnika ministra, da uvede telefon u ministrovu kancelariju kada ovaj bude bio odsutan. I on pristade. Kada se ministar vratio, Kosta ga pozva iz svoje kancelarije. Ministar podiže slušalicu i kada prepoznade njegov glas, spusti slušalicu i poče da ga traži ispod stola i u ormarima. Pošto ga nije našao, onda je svojim službenicima rekao da ništa ne diraju dok ne dođe pop da vidi da to nije nešto protiv boga. Tako je Srbija poslednja u Evropi uvela telefone, a Panta se dao na put u Ameriku i nikada se nije vratio – ispričao je profesor Petrović.

Link ka izvoru vesti: https://zelenenovine.wordpress.com/zelena-energija/sumadinac-nudi-srbiji-besplatnu-struju/

Zelena emisija

Justin Hall-Tipping: Oslobađanje energije od “mreže”

Šta bi se desilo ako bismo mogli generisati energiju iz naših prozorskih stakala? U ovom inspirišućem govoru, preduzetnik Džastin Hal-Tiping pokazuje materijale koji mogu da to moguće, i kako preispitivanje našeg pojma ‘normalno’ može dovesti do izvanrednih proboja.

Džastin Hal-Tiping je imao otkrovenje o energiji nakon što je video snimke komada leda veličine njegove rodne države (Connecticut) kako otpadaju sa Antarktika u okean, i tada se odlučio da se fokusira na nauku i pronađe nove oblike energije. Kao dugogodišnji investitor, on je formirao “Nanoholdings” da blisko sarađuje sa univerzitetima i laboratorijama koje školuju u smeru formiranja novih oblika energija nano razmera, u četiri sektora energetske ekonomije: proizvodnja, prenos, skladištenje i čuvanje. Nanotech kao oblast je još uvek veoma mlada (Nacionalna fondacija za nauku kaže da je “na nivou razvoja slična onom poput računarske tehnologije u 1950.”) i nano-energije, posebno uskladištene imaju ogroman potencijal, kaže Tiping. “Radeći na univerzitetima, upravo na ugljeničnim nano-energetskim istraživanjima, možemo uočiti otkrića koja bi inače nestala bez napuštanja laboratorije.” Nanoholdings.com – Više informacija na: http://vvv.inspirationgreen.com/freeing-energi-from-the-grid.html#sthash.SGh7DvoS.dpuf