Category Archives: Carpe Diem

Članci posvećeni opštim informacijama koje se tiču rada udruženja

Dostupni resursi i prilika za korenitu promenu, uz pravi pristup

Ove činjenice su me šokirale. Ne znam koliko puta sam postavio sebi i drugima pitanje “ko je ovde lud?”. Kad samo doživim kratak bljesak onoga što nam u vrlo kratkom roku može biti dostupno, koristeći resurse i mogućnosti, naravno, uz pravi pristup, a izgleda da smo svetlosnim godinama udaljeni od toga, ponovo se javlja onaj osećaj da plivamo žedni kroz okean pitke vode… Nadam se da ćemo se dozvati pameti na vreme i organizovati se bolje! Doduše, zato i jesmo na ovom sajtu.

A evo i celog filma, za one koji nisu gledali.

Evo koliko možete zaraditi od gajenja LEKOVITOG BILJA

Za uzgoj nane, kamilice, nevena i drugog lekovitog bilja potrebno je ulaganje od 1.200 do 2.500 evra po hektaru, dok prihod od ovog biznisa iznosi od 2.500 do 6.500 evra po hektaru.

Iako je proizvodnja lekovitog bilja mnogo ispod nivoa koji bi se na našem podneblju mogao dostići, izvoz iz Srbije za poslednjih sedam godina porastao je za 51,5 odsto i dostigao vrednost od 5,5 miliona evra u 2014.

Ljubica Stojanović, predsednik udruženja Lincura, ističe da je uzgoj lekovitog bilja isplativiji od bilo koje druge poljoprivredne proizvodnje.

Maticnjak-ff-600x399

– Najperspektivnije je gajiti matičnjak zato što, za razliku od kamilice, koja je jednogodišnja biljka, živi više od 10 godina. U kamilicu svake godine mora ponovo da se ulaže, a od matičnjaka se 10 godina ubira prihod uz minimalna ulaganja – kaže Stojanovićeva.

Dr Dragoja Radanović, direktor Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, ističe da je u Srbiji pogodno tlo za lekovito bilje, a naročito za proizvodnju kamilice, pitome nane, matičnjaka, morača i nevena.

– Tržište diktira površinu i količinu proizvodnje lekovitog bilja. Najvažnije je da se prvo nađe kupac jer je tržište malo i brzo se zasiti, pa je bitno da se proizvodi za poznatog kupca. Treba krenuti s malom površinom i edukovati se jer je to specifična proizvodnja u odnosu na druge kulture – kaže Radanović.

Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, ističe da je izvoz lekovitog bilja iz Srbije povećan sa 3,6 miliona evra u 2008. na 5,5 miliona evra u 2014, ali da je smanjeno učešće u ukupnom svetskom izvozu.

– Lekovito bilje iz Srbije najviše se izvozi u Nemačku, BiH, Crnu Goru, Švajcarsku i Španiju. U 2015. postignuta je rekordna količina izvoza, povećana je sa 1.755 na 1.935 tona, ali je smanjena jedinična cena izvoza sa 3.118 na 2.763 evra po toni – kaže Zdravković.

Beli slez

– 2.100 € ulaganje po hektaru
– 5 € cena po kg kocke
– 1.300 kg prinos po hektaru
– 6.500 € prihod po hektaru
– 4.400 € profit po hektaru

Neven

– 1.850 € ulaganje po hektaru
– 4 € cena po kg cveta
– 1.000 kg prinos po ha
– 4.000 € prihod po ha
– 2.150 € profit po ha

Bosiljak

– 1.200 € ulaganje po ha
– 1,25 € cena po kg
– 2.000 kg prinos po ha
– 2.500 € prihod po ha
– 1.300 € profit po ha

Kamilica

– 1.200 € ulaganje po hektaru
– 5 € cena po kg cveta
– 500 kg prinos po ha
– 2.500 € prihod po ha
– 1.300 € profit po ha

Žalfija

– 1.700 € ulaganje po ha
– 2 € cena po kg
– 2.500 kg prinos po ha
– 5.000 € prihod po ha
– 3.300 € profit po ha

Izvor: http://www.skandalozno.rs/novosti/evo-koliko-mozete-zaraditi-od-gajenja-lekovitog-bilja

 

Vredno selo sa 300 dece

Kukujevci – Meštani sela Kukujevaca kod Šida žive i rade kao da su u najrazvijenijem evropskom kraju. Nemaju nezaposlenih. Mladi su našli posao u svom selu i sve češće se odlučuju na brak i rađanje dece, pa vrtić postaje pretesan. U Kukujevcima postoji industrija mesa „Agropapuk“ u kojoj radi 200 meštana, u poljoprivrednim zadrugama „Ratar“ i „Rit“ posao je našlo njih 150, na farmi koza „Beokapra“ koja spravlja čuveni sir radi 35 meštana, izvozno-uvozna kuća „Asoler“ koja nabavlja gume za sva vrsta vozila zapošljava 15 ljudi.

Tu su i seoska pivara, više trgovačkih radnji, apoteka, veterinarskih stanica, kafića i drugih firmi, u kojima radi bar još 50 Kukujevčana. A ono što je najprofitabilnije iz ovog sela jeste proizvodnja duvana. Ravno 100 domaćinstava uzgaja duvan na ukupno 1200 hektara, što je ubedljivo najviše u Srbiji.

sid2

– U našem selu samo ne rade maloletna deca – s ponosom nas obaveštava Miroslav Stojčević, predsednik sela Kukujevaca i najbliži rođak počivšeg patrijarha Pavla (njegov deda i patrijarh Pavle su rođena braća). – Imali smo lane u avgustu tačno 293 deteta starosti do 15 godina. Danas je to više od 300, i sve će ih više biti. Na dan Svetog Save prijavljeno je četvrto rođeno dete u januaru ove godine. U februaru se porodilo još šest žena. Takav priraštaj nema zajedno i u više većih sela naše okoline.

Sadašnji meštani Kukujevaca su Srbi koji su pre dvadesetak godina došli iz Hrvatske i razmenili kuće i imanja sa ovdašnjim starosedeocima Hrvatima. Brzo su se snašli u novom zavičaju, iako su stigli iz raznih krajeva, iz 160 mesta. Sve što su postigli, uradili su sami. Njima nije trebao politički podstrek da bi od svojih prihoda odvajali sredstva za potrebe u selu. Oni su sada najbolji primer samoorganizovanja i sloge u selu.

– Danas su Kukujevci, možda jedino selo u Srbiji koje bar sto puta više daje državi nego ona njemu. Samo naših 100 proizvođača duvana za struju godišnje plate više od 10 miliona dinara, a to je bar dva milona dinara PDV-a. Zatim industrijska klanica plati godišnje 30 miliona dinara struje, a gde su razni doprinosi i porezi. Sigurni smo da se iz Kukujevaca u državnu kasu slije bar 50 miliona dinara – kaže Stojčević.

Budžet mesne zajednice je 4,2 miliona dinara. Od toga selo samodoprinosom obezbeđuje 2,4 miliona dinara, a opština 1,8 miliona.

– Takav odnos nema ni jedno selo, jer većina nema samodoprinos, pa im opština daje sve. Iskren da budem i da ništa ne dobijemo od opštine ne bi se ljutili. Poštuje se zakon i zato nam se dodeljuje. Za naše planove to su mali novci. Želimo da podignemo sportsku halu, da sagradimo nama crkvu i da renoviramo staru katoličku crkvu, da ne bude više ruglo sela. Mi imamo veoma dobre odnose sa ljudima sa kojima smo se zamenili za imanja. Shvatili smo svi da nas je na tako nešto primorala jedna pogubna politika i prokleti rat, i ništa više – govori Miroslav Stojčević.

U Kukujevcima je i društveni život na veoma visokom nivou. Imaju KUD koji se oslanja na učitelje osmogodišnje škole, lovace, penzionere, udruženje žena. Fudbalskik klub „Obilić“ je ponos u kojem igraju samo meštani, jer Kukujevčani za razliku od drugih ne plaćaju igrače. Svi njihovi fudbaleri su zaposleni u selu i imaju dobre plate.

Istinita priča da čovek u ova vremena ne veruje da je moguće u Srbiji. A moguće je.

Izvor: http://www.politika.rs/scc/clanak/321818/Vredno-selo-s-tri-stotine-dece

37 sajtova za besplatno obrazovanje

Mnogo toga nam je dato na izvol’te, a opet, ili ne znamo ili smo svesno izabrali da ne iskoristimo… Za ovu priliku vam pružamo informaciju o 37 najboljih sajtova koje nude beslatno neformalno obrazovanje, kroz koje možete steći i unaprediti vaše veštine u mnogo oblasti. Srećno i uživajte!

View story at Medium.com