Ruski model malih organskih poljoprivrednih imanja kao ključ za prehranu čovečanstva

 

Zamislite da živite u zemlji gde ne samo da je normalno da sebi uredite sopstvenu parcelu bez poreza i mešanja države, već da ste još i stimulisani da na taj način unapredite sopstvenu samostalnost ali i snažno i zdravo društvo. Zamislite sada još da u toj zemlji i vaši susedi takođe imaju svoju parcelu, u mreži necentralizovanih, ekonomski održivih, nezavisnih eko-sela koja proizvode više nego dovoljno namirnica da ishrane celu zemlju.

Godine 2003. u Rusiji je usvojen zakon na osnovu kojeg se mala domaćinstva oslobađaju poreza na sve što sama proizvedu u svom dvorištu (ili na imanju). Veličina parcela koje su oslobođene oporezivanja razlikuje se od regiona do regiona i kreće se od jednog do tri hektara.

Za razliku od industrijalizovane poljoprivrede, ogromnog sistema zavisnog od hemikalija koji preovladava, ovaj sistem – koji, zapravo, i nije sistem – radi preko ljudi i za ljude. Zahvaljujući vladinoj politici koja stimuliše samostalna seoska porodična imanja a ne pohlepu hemijskih koncerna, većina ljudi može i hoće da na privatnim parcelama svojih dača proizvodi hranu za sebe.

„U osnovi ruski baštovani demonstriraju da bašte mogu ishraniti svet – nije potreban genetski inženjering, nikakva industrijska poljoprivredna preduzeća ni tehničke novotarije da bismo bili sigurni da će svako imati dovoljno da jede“, piše Leonid Šaraškin, izdavač knjige Zvoneći kedri Rusije, u kome je objašnjena istorija ovog projekta, gde čovek ponovo dolazi u kontakt sa zemljom i prirodom.

Zvoneći kedri Rusije ili Knjige o Anastasiji, usamljenici iz sibirske tajge, zbirka je devet knjiga Vladimira Megrea, koje su imale snažan odjek u celom svetu i pokrenule veliki proces u srcu mnogih koji vodi povratku Majci zemlji i istinskim vrednostima dostojnim čoveka kao vrhovne tvorevine.

S obzirom na industrijalizovanu masovnu produkciju uz pomoć hemije i genetskog inženjeringa to zvuči kao utopija, ali zemlja koja je opisana jeste Rusija našeg vremena. Kako se pokazalo, model današnje ruske poljoprivrede cveta u milionima malih imanja u porodičnom vlasništvu, vođenim po principima organske poljoprivrede. Najveći deo namirnica koje se troše u zemlji proizveden je na taj način.

Većina hrane u Rusiji potiče iz vrta iza kuće

Na osnovu podataka koje je državna Agencija za statistiku iznela, u Rusiji postoji 35 miliona porodica (oko 70 % populacije), koje na oko 8 miliona hektara zemljišta, proizvode više od 40 % ruske poljoprivredne proizvodnje. Hrana se uzgaja čak i u urbanijim sredinama, a popularna je i među imućnijim stanovništvom.

Na ovaj način proizvodi se 59 % potrošenog mleka, 65 % mesa, 76 % povrća, 79 % voća i 91 % krompira. Drugim rečima, prosečan građanin, prema tom modelu, proizvodi hranu za sebe i snabdeva porodicu i okruženje, a da ga niko ne pritiska porezima i ne zavisi od hemijske industrije i industrije đubriva.

Period vegetacije u Rusiji traje samo 110 dana, dok je u mnogim drugim državama taj period dvaput duži. Travnjaci oko mnogih kuća su duplo veći od povrtnjaka u Rusiji, a nikome ne koriste.

Model kućne bašte je u Rusiji toliko uspešan, da prinos iznosi skoro polovinu ukupne poljoprivredne proizvodnje zemlje. Taj udeo se stalno povećava pošto se sve više ljudi priljučuje pokretu ekoloških sela.

Link ka izvoru članka:
http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/913-ruski-model-malih-organskih-poljoprivrednih-imanja-kao-kljuc-za-prehranu-covecanstva

Označite vaš utisak:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*